Шоркат за абдејт српског језика
Претерана употреба страних речи може да доведе до неразумевања али и великих промена у језику
Англизам или варваризам?
„Еј, плиз, даунлоадуј ми волпејпере за десктоп!“ „Океј, само да се улогујем. Који беше пасворд?“ Овакве или сличне реченице можемо да чујемо свакога дана. Да ли је то енглески језик почео да користи падеже и српске глаголске облике или ипак нешто није у реду са нашим језиком? Неколико година уназад можемо да приметимо да све већи број енглеских речи улази у активну употребу у српском језику. Свесни смо да овакве речи нису део стандардног језика већ само жаргона и неформалног говора, али нисмо свесни какве могу бити последице оваквог односа према њему. Почели смо све чешће да употребљавамо 'принтере' да бисмо нешто одштампали, све чешће 'даунлоадујемо' или 'доунлоадујемо' са Интернета, нисмо баш сигурни ни како се пише, 'абдејтујемо' програме, 'катујемо', 'пејстујемо' и 'инсертујемо' текст и слике, чак смо почели и да 'гугламо'. Слојеве смо заменили 'лејерима', па не би било чудно да ускоро почнемо да идемо 'шоркатима' до куће када смо већ све пречице на рачунарима и мобилним телефонима заменили сличним изразима.
Чињеница је да се технологија брзо развија, а и да је утицај енглеског језика одавно постао веома снажан, али не треба да заборавимо да још увек говоримо српским језиком и да оваквим поступцима кваримо његову лепоту и идентитет. Српски језик одувек је био отворен према страним речима, али оне су биле прихватане када за одређене појмове није постојала домаћа реч, па је прихватана она која се већ одомаћила. У већини случајева данас имамо своју реч и није неопходно да форсирамо нешто што није део нашег језичког система. Новине су нам препуне коментара о нечијем 'стајлингу', одавно не тражимо спискове него искључиво 'листинге', а односе са јавношћу скоро да више и не помињемо. Па и шта ће нам кад имамо реч 'пи-ар'?!
Језичко супротстављање страним речима
Иако смо се већ навикли на употребу страних речи, не значи и да се наш језик у потпуности навикава на ову појаву и да је оберучке прихвата. Познато је да је српски језик веома сложен, али га та сложеност и чини врло посебним. Придеви српског језика имају род, број и падеж. То је основна карактеристика свих именских речи у српском. Ово ипак не можемо да кажемо и за речи које долазе из енглеског или неког другог језика. Иако имамо доброг човека, добру жену и добро дете и дружимо се са добрим људима, још увек немамо „супер“ човека, „суперу“ жену и „суперо“ дете, нити се дружимо са „суперим“ људима. Најпростије, језик још увек није прихватио да је неко „супер“. Исто важи и за 'екстра', 'кул' и многе друге речи. Чак нико не може да буде „суперији“ или „најсуперији“, али зато 'бољи' и 'најбољи' увек ће моћи. Језик се само бори да одбаци нешто што нарушава његов систем и врло приметно покушава то и да нам покаже.
Шишање или писање?
Још један велики проблем јавља се у последње време. Неки кажу да до њега долази због недостатка времена, неки га бране олакшавањем комуникације, док неки ни не примећују да он постоји. Тај проблем је тзв. ошишана латиница. Све чешће се у употреби рачунара користи латинично писмо и то не српска латиница него латиница без српских слова. Углавном можемо да видимо да на свим српским словима недостају квачице и цртице, тзв. дијакритички знаци. Ово је још један поступак којим нарушавамо српски језик не схватајући да треба да будемо поносни на оно што само српски језик има и чиме бисмо требало да се дичимо. Вук Караџић нам је оставио по једно слово за сваки глас и научио нас да пишемо као што говоримо, а да говоримо као што је написано и због тога никада не би требало да заборавимо на оно што наш језик чини јединственим у свету.
Због свега овога направимо два потеза више пре него што почнемо да куцамо неки текст, покушајмо да употребљавамо речи које ће разумети све генерације и сачувајмо богатство нашег језика. Веома мало је потребно да се нешто исквари, а веома много да би се то нешто исправило. Зато, учинимо оно мало што је у нашој моћи да до тога не дође и да овај чланак заиста буде пречица за обнављање српског језика, јер кроз језик се најбоље осликава све оно што је један народ.
1 Коментари |
0 Трекбекови